Pogled na... - Srbija

Elektronski recept godišnje štedi dva miliona evra

Pacijenti u Srbiji uskoro više neće morati stalno da idu od lekara do lekara kako bi uzeli ispisane recepte i s njima trčali da podignu lekove, jer će, zahvaljujući uvođenju elektronskog recepta i terapije upisane u kompjuterski sistem, odlaziti direktno u apoteku, gde će dobiti propisane medikamente. Istovremeno, država će ostvariti uštedu, jer se samo na štampanje papirnih recepata godišnje troši oko dva miliona evra.

Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar najavio je da će prelazak na sistem elektronskog recepta umnogome pomoći pacijentima, jer hronični bolesnici više neće morati da idu lekaru na mesec ili dva, nego jednom ili dva puta godišnje. To znači da će elektronski recepti pre svega uštedeti vreme građanima koji budu dolazili kod svojih izabranih lekara, a istovremeno omogućiti i doktorima da se u budućnosti duže posvete preventivnom radu s pacijentima.

Značajna korist od uvođenja elektronskog recepta ogleda se i u kontroli količine i načina pisanja recepata, kao i evidenciji generisanja i kvalitetnijeg praćenja izdavanja lekova.

U Ministarstvu zdravlja napominju da će se primena elektronskih recepata sprovoditi u okviru integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS) i da se očekuje skora realizacija ovog projekta. Trenutno se završava faza umrežavanja podataka, uz poštovanje zakonske regulative i propisa u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, nakon čega će krenuti instaliranje odgovarajućeg softvera u apotekama.

– To je kompleksna i multisektorska radnja, u kojoj svoje mesto, obaveze i ulogu imaju Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanić Batut”, Republički fond zdravstvenog osiguranja i drugi činioci, koji moraju krajnje ozbiljno da shvate svoje zadatke, jer će u suprotnom biti posledica po sve odgovorne – objašnjavaju u ovom ministarstvu.

S druge strane, u RFZO-u naglašavaju da iz resornog ministarstva još nisu formalno obavešteni o tehničkim detaljima projekta elektronskog recepta, ali naglašavaju da će pružiti svu potrebnu podršku kada se steknu formalnopravni i tehnički preduslovi za njegovo sprovođenje, što je trenutno u nadležnosti Ministarstva zdravlja i izvođača izabranog u postupku javne nabavke. U RFZO-u negiraju da svi građani moraju da imaju nove knjižice da bi mogao da se sprovodi projekat elektronskog recepta.

– Zamena starih zdravstvenih knjižica novim karticama de fakto nije preduslov za realizaciju projekta elektronskog recepta. Nezavisno od toga što još ne postoji pravni osnov za primenu elektronskog recepta, s obzirom na to da prateći pravilnik još nije formalno donelo Ministarstva zdravlja, samo tehničko rešenje u vidu softvera i dalje predstavlja enigmu za sve učesnike u poslovnom procesu elektronskog recepta. Izvođač na projektu IZIS još nije demonstrirao softver elektronskog recepta, iako je njegova ugovorena obaveza bila da, osim razvoja softvera elektronskog recepta, obavi i njegovu implementaciju u zdravstveni sistem Srbije, što podrazumeva i integraciju sa zdravstvenim informacionim sistemima svih zdravstvenih ustanova, domovima zdravlja i apotekama – objašnjavaju u RFZO-u.

Procedura predviđa da pacijent sa zdravstvenom knjižicom ode u apoteku, državnu ili privatnu sa kojom RFZO ima sklopljen ugovor, a farmaceut će na ekranu računara videti recepte koji su na raspolaganju za podizanje leka koji je lekar propisao za hroničnu bolest. Ako se pacijentu pogorša zdravstveno stanje, on će u svakom trenutku moći da ode kod svog lekara kako bi dobio korigovanu terapiju.

Statistika pokazuje da se kod nas svake godine propiše oko 60 miliona recepata, a u arhivama se čuva 300 miliona recepata.

Veći obim usluga u apotekama

Svetlana Stojkov, direktorka Farmaceutske komore Srbije, kaže da je njihova ideja da se sistem obezbedi na način koji će istovremeno omogućiti i kontrolu propisanih uslova kada je reč o kadru, a to je identifikacija diplomiranih farmaceuta i magistra farmacije preko ID kartica Farmaceutske komore. Tako bi se izbegle situacije da se jedan farmaceut istovremeno prijavljuje u više apoteka. Ovaj projekat može znatno da ubrza usluge u zdravstvenim ustanovama, da smanji administraciju i omogući lekarima da više vremena posvete pacijentu.

– To bi, nadamo se, konačno, bilo podržano i od nadležnih institucija i dovelo do proširenja broja usluga koje pružaju apoteke. U većini susednih zemalja u apotekama možete da izmerite krvni pritisak, nivo glukoze (šećera) u krvi, holesterola, telesnu težinu, a to su sve faktori rizika brojnih bolesti o kojima se mnogo govori, a prevencija je slaba. Nezvanično, u Srbiji ima više od 3.500 apoteka, a kada bi se u svakoj dnevno posavetovalo petoro pacijenata, to bi na godišnjem nivou bilo oko šest miliona građana, što znači da bi svaki građanin imao dostupnu uslugu preventivnog savetovanja – smatra Svetlana Stojkov.